RODITELJIMA NAŠE ŠKOLE
Poštovani roditelji,
Sada se prvi put susrećemo sa ovakvom situacijom. Ona je za nas nova, neprijatna, opasna i teška. Ipak, ma koliko zbunjeni bili, u izvesnom obliku i obimu, imamo kontrolu. Od naših osobina ličnosti zavisi kako ćemo reagovati, kako ćemo sačuvati stabilnost svoju, svoje dece, porodice u celini i učiniti da iz ove situacije izađemo sa što manjim posledicama po nas i našu decu .
Deca, bila ona mlađa ili malo starija, nisu često svesna situacije i stvarnosti (što je i razumljivo, s obzirom na uzrast), ali gledaju u nas, osećaju našu uznemirenost, nesigurnost i prate naše reči, izraz lica, pokrete i to se sve odražava na njihovo emocionalno stanje.
Zabrinutost i strah su normalne ljudske reakcije (zovemo ih mehanizmi odbrane). Do izvesne mere su pozitivni, motivišući, pokreću na aktivnost (izbegavanje opasnosti), ali, svako preterivanje je opasno. Ovo je (nažalost) prilika da, i sebe, i svoju decu učimo adekvatnim načinima prevazilaženja problema, prilagođavanju, strpljivosti, istrajnosti, tolerantnosti, upornosti . Pustimo ih da ispolje svoje emocije, svoje zadovoljstvo -nezadovoljstvo, prihvatimo njihova osećanja i probajmo da ih kanališemo u pozitivnom pravcu .
Probajmo da izvučemo ono što je dobro iz svih ovih nemilih situacija. Sada imamo sve vreme ovog sveta za svoju decu i iskoristimo ga na najbolji mogući način. Iskoristimo priliku da sa svojom decom pričamo, nasmejemo se (iako je i nama samima teško), igramo se i učimo. Uživajmo u njihovoj maštovitosti i kreativnosti. Sada imamo više vremena da kod njih razvijamo nova pozitivna ponašanja, nove veštine i navike.
A kako ćemo to postići?
I do sada smo imali neku (našu) dnevnu organizaciju aktivnosti svih članova porodice. Sada se to iz različitih razloga promenilo. Potrudimo se da, i sada, i sebi i deci, organizujemo vreme. Praćenje nastave sa raznih platformi i različite komunikacije sa nastavnicima, te pisanje domaćih zadataka, provera, zauzimaju jedan deo dana. Drugi deo dana potrebno je da, zajedno sa decom, isplaniramo i više – manje dosledno se držimo rasporeda, npr. vreme buđenja, obroka, različitih školskih aktivnosti, za aktivnosti koje oni vole (iznenadićemo se koliko su naša deca maštovita). Vreme za komunikaciju sa vršnjacima itd. zavisi od vaših zajedničkih potreba.
Ono što je važno naglasiti je, da komunikaciju među decom, putem drištvenih mreža treba budno pratiti, da se ne bi desilo da deca, bilo kako (nenamerno ili namerno) povrede jedna drugu. Ako se i to desi, pozovite roditelje drugog deteta, popričajte sa njima i nadam se da ćete problem rešiti.
Takođe je važno: kako smo mi roditelji različiti i reagujemo drugačije, tako i deca mogu različito da reaguju. Mogu da počnu da plaču, viču, da se povlače u sebe, da im se poremeti san, apetit, da imaju probleme sa pažnjom i koncentracijom, stalnu potrebu da privlače pažnju i da dobijaju dodatnu sigurnost. Ako se i to desi, nema mesta panici. Svi ovi oblici ponašanja trajaće kraće ili duže vreme, a onda će nestati. Najvažnija naša reakcija u tom slučaju je empatija – prihvatanje osećanja deteta, tolerancija i prilagođavanje potrebama deteta.
Nemojte u ovoj, za sve nas, napetoj situaciji preopteretiti dete, ne tražite od njega da svaku svoju obavezu uradi bez greške. Ovde sada nema mesta za savršenstvo, već za podsticaj i kakav – takav napredak (razvoj u zavisnosti od trenutnih individualnih mogućnosti učenika).
Evo nekoliko ideja kojima možete rasteretiti i sebe i dete a istovremeno itekako podsticati njegovo učenje i razvoj:
– čitanje odabranih knjiga,
– zajedničko bavljenje kućnim poslovima
– pričama o svom detinjstvu, drugarima, porodici ( npr. napravite porodično stablo),
– igra pitalica, zagonetki, društvene igre i … (zavisi od vaše mašte i trenutnih mogućnosti).
Poštovani roditelji, sada je najvažnije sačuvati stabilnost i uslove za razvoj svoje dece.
Sa željom da se što pre vratimo u školske klupe, pozdrav svim našim učenicima, njihovim roditeljima i svim porodicama.
PP služba vaše i naše škole