РОДИТЕЉИМА НАШЕ ШКОЛЕ
Поштовани родитељи,
Сада се први пут сусрећемо са оваквом ситуацијом. Она је за нас нова, непријатна, опасна и тешка. Ипак, ма колико збуњени били, у извесном облику и обиму, имамо контролу. Од наших особина личности зависи како ћемо реаговати, како ћемо сачувати стабилност своју, своје деце, породице у целини и учинити да из ове ситуације изађемо са што мањим последицама по нас и нашу децу .
Деца, била она млађа или мало старија, нису често свесна ситуације и стварности (што је и разумљиво, с обзиром на узраст), али гледају у нас, осећају нашу узнемиреност, несигурност и прате наше речи, израз лица, покрете и то се све одражава на њихово емоционално стање.
Забринутост и страх су нормалне људске реакције (зовемо их механизми одбране). До извесне мере су позитивни, мотивишући, покрећу на активност (избегавање опасности), али, свако претеривање је опасно. Ово је (нажалост) прилика да, и себе, и своју децу учимо адекватним начинима превазилажења проблема, прилагођавању, стрпљивости, истрајности, толерантности, упорности . Пустимо их да испоље своје емоције, своје задовољство -незадовољство, прихватимо њихова осећања и пробајмо да их каналишемо у позитивном правцу .
Пробајмо да извучемо оно што је добро из свих ових немилих ситуација. Сада имамо све време овог света за своју децу и искористимо га на најбољи могући начин. Искористимо прилику да са својом децом причамо, насмејемо се (иако је и нама самима тешко), играмо се и учимо. Уживајмо у њиховој маштовитости и креативности. Сада имамо више времена да код њих развијамо нова позитивна понашања, нове вештине и навике.
А како ћемо то постићи?
И до сада смо имали неку (нашу) дневну организацију активности свих чланова породице. Сада се то из различитих разлога променило. Потрудимо се да, и сада, и себи и деци, организујемо време. Праћење наставе са разних платформи и различите комуникације са наставницима, те писање домаћих задатака, провера, заузимају један део дана. Други део дана потребно је да, заједно са децом, испланирамо и више – мање доследно се држимо распореда, нпр. време буђења, оброка, различитих школских активности, за активности које они воле (изненадићемо се колико су наша деца маштовита). Време за комуникацију са вршњацима итд. зависи од ваших заједничких потреба.
Оно што је важно нагласити је, да комуникацију међу децом, путем дриштвених мрежа треба будно пратити, да се не би десило да деца, било како (ненамерно или намерно) повреде једна другу. Ако се и то деси, позовите родитеље другог детета, попричајте са њима и надам се да ћете проблем решити.
Такође је важно: како смо ми родитељи различити и реагујемо другачије, тако и деца могу различито да реагују. Могу да почну да плачу, вичу, да се повлаче у себе, да им се поремети сан, апетит, да имају проблеме са пажњом и концентрацијом, сталну потребу да привлаче пажњу и да добијају додатну сигурност. Ако се и то деси, нема места паници. Сви ови облици понашања трајаће краће или дуже време, а онда ће нестати. Најважнија наша реакција у том случају је емпатија – прихватање осећања детета, толеранција и прилагођавање потребама детета.
Немојте у овој, за све нас, напетој ситуацији преоптеретити дете, не тражите од њега да сваку своју обавезу уради без грешке. Овде сада нема места за савршенство, већ за подстицај и какав – такав напредак (развој у зависности од тренутних индивидуалних могућности ученика).
Ево неколико идеја којима можете растеретити и себе и дете а истовремено итекако подстицати његово учење и развој:
– читање одабраних књига,
– заједничко бављење кућним пословима
– причама о свом детињству, другарима, породици ( нпр. направите породично стабло),
– игра питалица, загонетки, друштвене игре и … (зависи од ваше маште и тренутних могућности).
Поштовани родитељи, сада је најважније сачувати стабилност и услове за развој своје деце.
Са жељом да се што пре вратимо у школске клупе, поздрав свим нашим ученицима, њиховим родитељима и свим породицама.
ПП служба ваше и наше школе