strucna_sluzba

Реч има стручна служба

РОДИТЕЉИМА НАШЕ ШКОЛЕ

Поштовани родитељи,

Сада се први пут сусрећемо са оваквом ситуацијом. Она је за нас нова, непријатна, опасна и тешка. Ипак, ма колико збуњени били, у извесном облику и обиму, имамо контролу. Од наших особина личности зависи како ћемо реаговати, како ћемо сачувати стабилност своју, своје деце, породице у целини и учинити да из ове ситуације изађемо са што мањим последицама по нас и нашу децу .

Деца, била она млађа или мало старија, нису често свесна ситуације и стварности (што је и разумљиво, с обзиром на узраст), али гледају у нас, осећају нашу узнемиреност, несигурност и прате наше речи, израз лица, покрете и то се све одражава на њихово емоционално стање.

Забринутост и страх су нормалне људске реакције (зовемо их механизми одбране). До извесне мере су позитивни, мотивишући, покрећу на активност (избегавање опасности), али, свако претеривање је опасно. Ово је (нажалост) прилика да, и себе, и своју децу учимо адекватним начинима превазилажења проблема, прилагођавању, стрпљивости, истрајности, толерантности, упорности . Пустимо их да испоље своје емоције, своје задовољство -незадовољство, прихватимо њихова осећања и пробајмо да их каналишемо у позитивном правцу .

Пробајмо да извучемо оно што је добро из свих ових немилих ситуација. Сада имамо све време овог света за своју децу и искористимо га на најбољи могући начин. Искористимо прилику да са својом децом причамо, насмејемо се (иако је и нама самима тешко), играмо се  и учимо. Уживајмо у њиховој маштовитости и креативности. Сада имамо више времена да код њих развијамо нова позитивна понашања, нове вештине и навике.

А како ћемо то постићи?

И до сада смо имали неку (нашу) дневну организацију активности свих чланова породице. Сада се то из различитих разлога променило. Потрудимо се да, и сада, и себи и деци, организујемо време. Праћење наставе са разних платформи и различите комуникације са наставницима, те писање домаћих задатака, провера, заузимају један део дана. Други део дана потребно је да, заједно са децом, испланирамо и више – мање доследно се држимо распореда, нпр. време буђења, оброка, различитих школских  активности, за активности које они воле (изненадићемо се колико су наша деца маштовита). Време за комуникацију са вршњацима итд. зависи од ваших заједничких потреба.

Оно што је важно нагласити је, да комуникацију међу децом, путем дриштвених мрежа треба будно пратити, да се не би десило  да деца, било како (ненамерно или намерно) повреде једна другу. Ако се и то деси, позовите родитеље другог детета, попричајте са њима и надам се да ћете проблем решити.

Такође је важно: како смо ми родитељи различити и реагујемо другачије, тако и деца могу различито да реагују. Могу да почну да плачу, вичу, да се повлаче у себе, да им се поремети сан, апетит, да имају проблеме са пажњом и концентрацијом, сталну потребу да привлаче пажњу и да добијају додатну сигурност. Ако се и то деси, нема места паници. Сви ови облици понашања трајаће краће или дуже време, а онда ће нестати. Најважнија наша реакција у том случају је емпатија – прихватање осећања детета, толеранција и прилагођавање потребама детета.

Немојте у овој, за све нас, напетој ситуацији преоптеретити дете, не тражите од њега да сваку своју обавезу уради без грешке. Овде сада нема места за савршенство, већ за подстицај и какав – такав напредак (развој у зависности од тренутних индивидуалних могућности ученика).

Ево неколико идеја којима можете растеретити и себе и дете а истовремено итекако подстицати његово учење и развој:

– читање одабраних књига,                                                                                                                     

– заједничко бављење кућним пословима

– причама о свом детињству, другарима, породици ( нпр. направите породично стабло),          

– игра питалица, загонетки, друштвене игре и … (зависи од ваше маште и тренутних могућности).                                                                                                                                                  

Поштовани родитељи, сада је најважније сачувати стабилност и услове за развој своје деце.

Са жељом да се што пре вратимо у школске клупе, поздрав свим нашим ученицима, њиховим родитељима и свим породицама.

 ПП служба ваше и наше школе

Шта је важно за избор средње школе?

Драги осмаци!

О овој теми смо већ разговарали у школи али како се крај школске године ближи, припреме за завршни испит су у пуном јеку , иако мало отежане тренутном епидемиолошком сиитуацијом , није на одмет да размислите о вашем избору средње школе.

Овим текстом желимо да вас подстакнемо да рамислите , да истражујете о средњим школама, да вас упутимо на корисне линкове за пипрему мале матуре и за информисање о средњим школама.

ДИГИТАЛНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ

Данашњи задатак из српског језика подсетиће нас на познату јунакињу Јована Стерије Поповића која покушава да стекне углађене и фине манире. Верујемо да знате о коме је реч, али ће вам професор Бранислав Минчић појаснити и којој књижевној врсти припада то дело.

Сећате ли се оксида и њихове примене? Професорица хемије Ивана Рашковић објашњава који је оксид изузетно важан у производњи сапуна о коме се ових месеци толико прича.

Професорица Марина Дороцки кроз данашњи задатак из физике анализираће унутрашњу енергију воде и њен значај код промене агрегатних стања.

ЗАДАТАК ИЗ СРПСКОГ, ХЕМИЈЕ И ФИЗИКЕ
(25.03.2020.)

ЗАДАТАК ИЗ ХЕМИЈЕ – Физичка и хемијска својства супстанци
(26.03.2020.)

Која је улога наших чула, а која мерних инструмената у одређивању физичких и хемијских својстава неке супстанце? Ако уље и вода међусобно не реагују, да ли је то њихово физичко или хемијско својство? Одговор даје професорица хемије Ивана Рашковић.

ЗАДАТАК ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – Дело Јована Стерије Поповића
(26.03.2020.)

Да ли знате који народи у нашем окружењу користе ћирилично писмо? Професор српског Бранислав Минчић објасниће вам да то није само језичко, већ и културолошко питање због ког се треба мало подсетити и историје.

ЗАДАТАК ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ – Кретање морске воде
(28.03.2020.)

На које се све начине може кретати морска вода? Јесте ли чули за “морске мене”? Да ли је истина да је брзина коју цунами постиже једнака брзини кретања путничког авиона? На ова питања одговоре нам даје професорица географије Љиљана Самарџић.

ЗАДАТАК ИЗ ИСТОРИЈЕ – Искрцавање у Нормандији
(28.03.2020.)

Зашто је била важна Техеранска конференција и ко су биле личности које су звали “велика тројица”?
Како је изгледало искрцавање савезничких јединица у Нормандији 1944. године?
Послушајте занимљиву причу професора Зорана Хоравтова.

ЗАДАТАК ИЗ МАТЕМАТИКЕ – Решење без рачунања
(28.03.2020.)

Како је могуће решити задатак из математике без рачунања показаће нам професорица математике Мирјана Јовановић. Ради се о обарању светског рекорда у пливању. Уз помоћ логичког размишљања, задатак је могуће решити за свега десетак секунди!

ЗАДАТАК ИЗ ФИЗИКЕ – Брзина светлости
(28.03.2020.)

Да ли сте знали да је Сунчевој светлости потребно чак 8 минута да стигне до Земље? Како ћемо доћи до тог податка ако знамо да је Земља од Сунца удаљена чак 150 милона километара објашњава професорица физике Марина Дороцки.

ЗАДАТАК ИЗ БИОЛОГИЈЕ – Биоценоза
(28.03.2020.)

Да ли сви биљоједи на једној ливади чине биоценозу или је то можда случај са рибама у реци? Ако не, који део слагалице недостаје? Одговор на то питање даће нам проф. др Борислав Чубрило.

Извор: Радио-телевизија Војводине

http://www.rtv.rs/sr_ci/matura